pjesma za početak...
SUTON
do naših soba, naših tmurnih uza,
pokatkad dođe žalost neka glasa
i desi se, da gane nas do suza.
koraci daleki, prigušeni glas,
zašto sve to dira nas?
u grlu steže, ko da smo nad grobom,
tihi , i sami, sa samim sobom.
-xxx-
evo, da razbijem "tremu"
naravno, pjesma nije moja..davno sam prestala pisati pjesme...
a i zasto da ih pisem, kad ih nije tko imao čitati..osim moje bake..
a bake vise nema...
